http://www.bgb.rs/index.php/zvezdara/1223-2018-02-05-21-46-07http://
Под именом ОКО И ВАТРА, у библиотеци БРАНКО МИЉКОВИЋ је 30.јануара, са почетком у 18 часова, отворена изложба фотографија Зорице Младеновић.
Докторант на одсеку за светску књижевност Филолошког факултета у Београду, активна у нашој дипломатији у Немачкој, Зорица Младеновић се већ дуже време активно бави и фотографијом и осваја у Немачкој и другим земљама, на групним изложбама награде.
Изложених 27 фотографија су део јединственог циклуса, надахнутог поетским дубинама и узлетима које има поезија Бранка Миљковића, посебно у мисаоним слојевима његове изузетне збирке песама ВАТРА И НИШТА (1960). И наслов изложбе, ОКО И ВАТРА, као и неколико најефектнијих, неименованих фотографија, указују на ту везу. Зорица Младеновић је експериментисала са формом својих фотографија, у накнадној обради је истраживла у њима скривена значења и поруке, а своје намере да повеже филозофско и поетско са визуелним ставља на раскрсницу наслућеног и доживљеног, односно метафизичког и митског. Било да слика пејзаж у пољу, или граду, било да слика људско лице, орнамент или неки необичан призор, Зорица Младеновић настоји да докучи суштину виђеног, али и да дотакне магију коју поседују људска лица, предели и ствари.
О свему овоме је на отварању изложбе са Зорицом Младеновић разговарала сликарка и песникиња Верица Илић, која је, Зорици Младеновић у част, изговорила и сама једну своју песму. На отварању изложбе активно учешће је узела песникиња и есејист, а сама и докторант на одсеку за светку књижевност Филолошког факултета у Београду, Драгица Ужарева, најпре изговоривши наизуст једну од најпознатијих, великих песама Бранка Миљковића (1934-1961), песму ГОРАН, као и три своје песме, настале у различитим временским етапама, а које повезује чињеница да су све три посвећене Зорици Младеновић.
Модератор овог кратког, љупког програма је био Живко Николић. Вече је окончано његовом песмом, САТАНИНЕ КЋЕРИ, која је настала пре више од двадесет година, и која је посвећена Зорици Младеновић и Драгици Ужаревој. Том песмом је било проглашено отварање ове изложбе, о чему сведоче и овде приложене фотографије.